"SVE PODSEĆA NA ZIMU 1939." Dramatično upozorenje stručnjaka: 94 odsto indikatora za rat treperi crveno, šok je koliko nismo spremni
Skoro svi indikatori koji upozoravaju na širi rat su u porastu, i zapanjujuće je da se vlada Velike Britanije ne priprema bolje, upozorio je vodeći akademik. Rob Džonson, direktor Centra za proučavanje promenljive prirode sukoba na Oksfordskom univerzitetu, tvrdi da 95% indikatora koji ukazuju na predstojeći oružani napad „treperi crveno“, izveštava Skaj njuz.
Prema Džonsonu, Kina preduzima korake koji bi se očekivali od zemlje koja se sprema da napadne Tajvan, dok bi Rusija mogla da se priprema za vojne operacije protiv članice NATO-a. Ovo dolazi uz invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu, koja je sada u petoj godini, i američko-izraelski rat protiv Irana.
Crpeći poruke iz istorijskih lekcija, uključujući period koji je prethodio Drugom svetskom ratu, Džonson je sastavio listu od 80 „indikatora pripreme za sukob i predstojeći oružani napad“. Ovi indikatori uključuju vojnu aktivnost i neprijateljsku diplomatiju zemlje koja se sprema za napad, kao i društvene promene i vladine informativne kampanje.
Na pitanje koliko ih je već aktivno, Džonson je rekao: „Ako pogledate celu listu, to je oko 94 do 95 procenata.“
- Drugim rečima, veoma smo blizu pretnje oružanim sukobom - dodao je. Zemlje koje planiraju vojnu akciju obično zahtevaju vreme da pripreme ne samo svoje oružane snage već i svoju industrijsku bazu, ekonomiju i stanovništvo. Džonson je rekao da je jedan rani pokazatelj budućeg ratobornog sukoba kada zemlja počne značajno da širi svoju mornaricu, što može trajati i do 20 godina. Takođe se gradi dodatna infrastruktura kako bi se olakšalo kretanje trupa ili uspostavili odbrambeni položaji.
„Mogli biste videti modernizaciju železnica“, rekao je Džonson u intervjuu. „Grade se tuneli, bunkeri, možda skladišta. To zahteva vreme.“
Bliže napadu, vojne aktivnosti poput vežbi, testiranja raketa i dodatnog regrutovanja bi se povećale. Diplomatski rečnik na svetskoj sceni bi postao agresivniji, uključujući povlačenje iz sporazuma, opoziv ambasadora ili prekid diplomatskih odnosa. Vlada bi takođe morala da preduzme vanredne korake na domaćem planu, kao što su ograničavanje kretanja, racionisanje hrane i goriva i korišćenje medijskih platformi za promociju patriotizma i demonizaciju stranaca.
Nakon toga bi u poslednjim mesecima, nedeljama ili danima usledila mobilizacija trupa ka cilju, kao što se dogodilo kada je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu 2022. godine.
- Videli smo mobilne krematorijume raspoređene na granici - rekao je Džonson.
- U poslednja 24 sata videli smo zalihe krvi isporučene ispred medicinskih jedinica. A pošto je krv teško sačuvati, to je poslednji pokazatelj. Tada znate da vam je ostalo još 24 sata. Dolaze. - rekao je on.
Pored toga što je primetio znakove upozorenja, akademik je takođe razradio kakve se reakcije mogu očekivati od drugih zemalja.
- Postoji određeni niz reakcija koje slede iz toga - rekao je. Sve počinje praćenjem događaja, a ako sumnje rastu, diplomatija i povećano prikupljanje obaveštajnih podataka se koriste kako bi se bolje razumele namere druge zemlje.
Ako se znaci rata nastave pojavljivati, rivalske vlade takođe moraju biti u pripravnosti – ili da bi odvratile agresiju ili da bi bile spremne da se brane. Dok su nemački vojni izdaci rasli 1930-ih, Velika Britanija je preduzela slične korake, brzo proširujući svoju bazu za proizvodnju oružja, sa fabrikama automobila pretvorenim u proizvodne linije za Spitfajer i „fabrikama u senci“ izgrađenim pored postojećih pogona.
Džonson je rekao da je kontrast sa današnjicom oštar. Iako su ratovi već besneli na Bliskom istoku i u Ukrajini, istakao je da ser Kir Starmer nije odgovorio značajnim i brzim povećanjem vojnih izdataka, a istovremeno ojačao preostale kapacitete britanske odbrambene industrije.
- Smatram da je nedostatak pripreme šokantan. Da, to je reč koju koristim - šokantno - rekao je akademik.
- Očekivao bih trenutno proširenje Kraljevske mornarice, brzo povećanje proizvodnje municije u Ujedinjenom Kraljevstvu, zajedničku proizvodnju sa Evropom... I što je ključno, želeo bih da javnost bude pravilno informisana o prirodi pretnje.
Na pitanje šta njegova analiza indikatora govori o potencijalnoj pretnji od Kine, Džonson je rekao: „Kina je u tome prešla dug put.“
- Postoji takozvana 'diplomatija vučjih ratnika'... Videli smo vojne vežbe, velike pomorske manevre... Oni se brzo naoružavaju, modernizuju vojsku i masovno troše na odbranu... A možda je najzabrinjavajuća najava da će do 2030. godine imati hiljadu nuklearnih bojevih glava - objasnio je.
Što se tiče Rusije, dok se njene snage bore u Ukrajini, one se istovremeno naoružavaju kod kuće. To, prema Džonsonu, znači da su očigledni i indikatori koji ukazuju na mogući ruski napad na članicu NATO-a.
- Sada se nalazimo u trenutku koji podseća na zimu 1939. godine, kada je ključni izvor pretnje, Rusija, spremna za napad. Oni se pripremaju. Njihova proizvodnja municije je u punom jeku. A mi i dalje oklevamo, nadajući se da se to možda neće dogoditi - pojasnio je.
Kurir.rs/Index